Zunnuni Misrija je zapao u jedno dusevno stanje (hal), za koje su mu drugi kazali da je poludio. Zunnunove rijeci i stanje su dopirali do nebesa, a njegovim prijateljima je bilo kao stavljanje soli na dzigericu. Pazi i ne prebacuj se, pa ti koji si na zemlji, svoje stanje, svoju dzezbu ne uporedjuj sa halovima velikih ljudi. Obicni ljudi nemaju snage da podnesu vanrednost, njih to zapali i u pocetku im sprzi bradu.

Ovakva vatra kada padne medju obicne dervise, spali ih, a kad ona padne na pravog dervisa, njega strpaju u ludnicu. Nije moguce covjeku suzdrzati se od ovoga, jer je put, kojim se masa krece, vrlo tijesan. Oci cara ovoga puta se plase i cuvaju kao dusa, masa je corava, i na carevima ne vidi znakove. Posto je vlast bila u rukama prostaka, Zunnuni Misrija se nasao zatvoren u bolnici. Jedan obicni vojnik zarobi cara, to je kao kada se u djecijoj ruci nadje jedan veliki biser.

Skupi biser sta je, on je bio u moru kao morska cestica, bio je skriven kao energija u svakom atomu. Prethodno zraci najave izlazak sunca, zraka najavljuje da postoji jedinstveno sunce. Svi atomi i energija pred suncem se gube, cio svemir bez sunca bio bi neobasjano nista. Kada pero bude u ruci nasilnika, bez sumnje Mensur ce biti objesen. Ovaj (i ovakav) sud, kad bude u rukama losih, pa sigurno je, da ce i pejgamberi biti osudjeni.

Mevlana Dzelaluddin Rumi