Nekakav herif (prostak) tražio je od Sulejmana pejgambera da ga poduči govoru životinja. Sulejman pejgamber reče da će ga podučiti, ali da se nikome ne smije izdati da zna govor, jer će odmah morati umrijeti. Ovaj herif imao je magarca i vola, pa magarac jednog dana reče volu: „Kada ti danas stigne hrana, ostavi je meni, pa će sahibija misliti da si bolestan i neće te sutra izvesti na posao, odmaraj se, a ja ću tebi prekosutra dati moju hranu.“ Vo na ovo pristane, a sutradan magarac ponovo zatraži oba obroka da ne bi vlasnik zaklao vola koji jede dva obroka hrane. Sve ovo je kod klanice slušao herif sahibija, pa se na to glasno nasmije. Žena ga upita zašto se toliko smije, a on joj reče da joj to ne smije kazati, jer će morati umrijeti. Kako je jako volio ženu, on popusti i reče joj šta su razgovarali magarac i vo. Žena je imala u ruci komadić hljeba pa ga stavi pored psa, a horoz dotrča i otme hljeb od psa. Na to pas reče horozu da je to nasilje, pa, evo, mi smo sada dvostruko ugroženi, jer će i aga zbog žene morati da umre. Kada ovo čuje horoz, reče: „Pa ako je naš aga toliko u moći svoje žene, neka je proklet, jer, evo, ja imam devet žena, pa nijednoj ne dam mrdnuti, jer ih odmah istučem.“ Kad ovo čuje sahibija, pamet mu dođe u glavu i horoz ga nasavjetova, pa uzme batinu i ženu istuče, rekavši joj da ga nikada ne smije više pitati, a žena se zatim pokaja. Pa shvati ovo, i, brate, za ženama se ne povodi (ne igraj)!