Postoje ljudi istinske velikodusnosti, koji su ukrotili svoj nefs (ego), te ponizno sjede u kutu nesebicnosti. Oslobodjeni okova prirode i kandzi pohlepe, oni su poput prasine na putu patnje i ljubavi.
Nijedno ljudsko srce nece biti pomraceno njihovom krivicom, niti ce ljudi imati zelju da im naturaju poteskoce.
Oni donose sklad u svijet grubosti i podnose strpljivo sve sto zivot donese.Mirno spavaju svake noci, prazni od mrznje i trzavica, i bude se svakoga jutra u istom stanju u kojem su posli na spavanje.
Dzami
Nema komentara:
Objavi komentar